АЛАРМАНТАН ПОРАСТ БРОЈА ПРЕДСТАВКИ ИЗ СРБИЈЕ ПРЕД
ЕВРОПСКИМ СУДОМ ЗА ЉУДСКА ПРАВА
Статистички подаци из последњег годишњег
извештаја Европског суда за људска права су поражавајући. Број представки против
државе Србије пред овим судом је у 2011 повећан за 92% у односу на 2010 годину.
Осим тога, у 2011 години, Србија је по броју алоцираних предмета пондерисаних
бројем становника, постигла неславан рекорд: прво место међу земљама чланицама
Савета Европе.
*
* *
ПРЕПОРУКА САВЕТА ЕВРОПЕ О НЕЗАВИСНОСТИ,
ЕФИКАСНОСТИ И ОДГОВОРНОСТИ СУДИЈА ЈЕ ВЕОМА ВАЖНА ЗА УСПОСТАВЉАЊЕ
ВЛАДАВИНЕ ПРАВА
Као чланица
Савета Европе (од 2003 год.), а нарочито сада, након што јој је додељен статус кандидата
за чланство у ЕУ, Србија је у обавези да посвети пуну пажњу усаглашавању са међународним
стандардима свог законодавства, политике и праксе у домену правосуђа. Препоруку
Савета Европе (из новембра 2010 године), која се односи на сва лица која врше
судијске функције, укључујући и она која се баве уставним питањима, можете директно
консултовати на сајту Савета Европе или је преузети са нашег сајта, на
српском и енглеском језику.
Препорука
има осам поглавља и структурисана је на следећи начин:
1.
I.
Општи аспекти
II.
Спољна независност: независност судија у контексту
владе, парламента, медија и цивилног друштва
III.
Унутрашња независност: хијерархија, унутрашња
организација, додељивање предмета, струковне организације
IV.
Савети судства
V.
Независност, ефикасност и ресурси: ефикасност судства и њен однос
према независности судства
VI.
Статус судије: избор и каријера, сталност
мандата и несмењивост, накнада за рад, обука, оцењивање
VII.
Одговорности: грађанска и кривична одговорност,
дисциплински поступак и дужности
VIII.
Судијска етика
*
* *
Европска комисија прогледала кроз прсте
неуспелу реформу правосуђа
22 децембра 2011 ЕUObserver је објавио да је у јавност
процурео извештај из августа месеца 2011, у којем је ревизија (ре)избора судија
лоше оцењена. Према сазнањима ЕUObserverа, прича се да постоји и извештај из новембра
месеца 2011, у којем су оцене горе него у претходном извештају.
Нама, који пажљиво пратимо дешавања у правосуђу, је одавно јасно да реформа
није обезбедила услове да судство буде независно и одговорно, као и да грађани у
судство, какво је сада, не могу да имају поверење. Изгледа да ће бити потребно
да се иницира промена Устава Републике Србије, а како би се све примедбе Венецијанске
комисије, нарочито у делу који се односи на правосуђе, у потпуности уважиле и тиме,
највишим правним актом, обезбедила независност правосуђа и створиле солидне основе
за владавину права.
*
* *
ИМА ЛИ БИТНИХ РАЗЛИКА У СТАВОВИМА СТАЛНОГ
САСТАВА ВСС И ПРВОГ САСТАВА ВСС?
Одговор
је : НЕМА
*
* *
(НЕ)СЛАГАЊА ОКО
ПОСТУПКА РЕВИЗИЈЕ (РЕ)ИЗБОРА
У којој мери су одговорни за реформу реформе
правосуђа (не)спремни да прихвате европске стандарде може се видети из следећих
докумената:
High
Judicial Council, Draft Rules for the implementаtion of the Decision on criteria and
indicators and for the Review of the Decision of the First composition of the
High Judicial Council on the cessation of the judicial function, April 26, 2011. (Високи
Савет Судства, нацрт Правила за примену
Одлуке о критеријумима и мерилима и за поступак ревизије одлука првог састава Високог
Савета Судства о престанку судијске дужности)
Какав је однос према судијама и њиховом раду у демократским друштвима, може се видети, између осталог, и из писма председника Међународне Уније Адвоката (UIA), Г-дина Паскала Маурера, упућеног председнику Адвокатске коморе Београда (АКБ) Г-дину Слободану Шошкићу, чији је превод у целости објављен на сајту АКБ, 03 марта 2011. Интеграс овде објављује део тог писма, који се непосредно односи на судије:
„ У складу са владавином права, владиним органима, штампи и сваком грађанину или ентитету је дозвољено да коментарише и критикује судске одлуке и текуће кривичне предмете, што се често дешава у отвореним и демократским друштвима. Била би потпуно другачија ситуација ако би извршни органи у некој држави поступали на незаконит начин, на пример поступајући противно судској одлуци. Начелно, сама критика судске одлуке и коментарисање текућих предмета не представљају кршење било каквих правила или принципа демократских друштава. Позивамо Адвокатску комору Београда да детаљније образложи како се тачно српска влада константно меша или утиче на рад судства, како би UIA могла да предузме кораке у зависности од таквог образложења. По нашем мишљењу, судије никада не би требало сматрати лично одговорним за било коју њихову судску одлуку или мишљење изнето током њиховог рада или у својству судије. Неприхватљиво је да владини званичници захтевају такву личну одговорност и било би противно принципу владавине права да судије заиста постану лично одговорне за своје одлуке и мишљења. Само позивање на такву одговорност, као што се десило у датом случају, нужно не крши принципе демократске државности или владавине права и стога не изискује моментално деловање UIA, с изузетком могућности да обавести српску владу да би лична одговорност судија представљала кршење горе поменутих принципа и да се UIA томе строго противи. Међутим, ако се ова одговорност судија реализује на било који начин, UIA би требало да размотри предузимање корака. Имаћете у виду да горе изнето представља само приказ прелиминарног становишта UIA и ми вам остајемо на располагању за даље испитивање ситуације уколико Ви то будете тражили.“
*
* *
КОРИСТАН ДОКУМЕНТ (ЗА СВЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ ЗА РЕФОРМУ ПРАВОСУЂА)
Савет Европе, Европска комисија за демократију кроз закон (Венецијанска комисија), Именовање судија, (усвојено на Поткомисији за правосуђе), Венеција, 14 март 2007.
Council o Europe, Commission for Democracy through Law (Venice Commission),
Judicial Appointments, Adopted by the Sub-Commission on the Judiciary, Venice, 14 March 2007.
ПИСМА ЕВРОПСКИХ ЗВАНИЧНИКА КОНАЧНО ДОСТУПНА ЈАВНОСТИ СРБИЈЕ
29 октобар 2010. Данас су Друштво судија Србије, Удружење тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије и Европско удеружење судија и тужилаца за слободу и демократију МЕДЕЛ, на заједничкој конференцији за медије, представили дуго тражена писма високих званичника ЕУ, од 16 марта 2010 и 27 јула 2010 године, упућена високим српским званичницима, а у којима су изнете бројне неправилности везане нарочито за (ре)избор судија и тужилаца, као и о начину на који исте треба да буду уклоњене.
Писма смо преузели са сајта Друштва судија Србије, и ви их можете преузети са следећих линкова:
СРБИЈА ДАЛЕКО ОД ВЛАДАВИНЕ ПРАВА
(A МОГЛО ЈЕ ДА БУДЕ ДРУГАЧИЈЕ,
САМО ДА СЕ ХТЕЛО)
Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (IFIMES) из Љубљане је почетком септембра 2010 године објавио анализу реформе правосуђа, која носи назив, « Крах правосудног система у Србији ».
Изводе из те анализе можете пронаћи на сајту IFIMES, или их преузети са следећег линка :
IFIMES, Kрах правосудног система у Србији, 3 септембар 2010
*
* *
*
ОСНОВНИ ЦИЉ РЕФОРМЕ : ВРАТИТИ ПОВЕРЕЊЕ ЈАВНОСТИ У ПРАВОСУДНИ СИСТЕМ СРБИЈЕ
Априла месеца 2010 Консултативни савет европских судија, тело Савета Европе, усвојило је Декларацију о реформи правосуђа у Србији у 6 тачака, којом се поред изношења озбиљних примедби на рачун (ре)избора судија, предлажу и мере које треба предузети да би се ублажили ефекти реформе правосуђа спроведене на начин на који је спроведена.
Једноставно речено, разрешење судија под плаштом онога што је названо „општим избором“ не пије воду. Учињена грешка се мора исправити. Осим тога, изражена је и забринутост да можда, није остварен основни циљ Стратегије реформе правосуђа усвојене 2006 године, а због начина на који је извршен ре-избор судија. Тај циљ је био да се „врати поверење јавности у правосудни систем Републике Србије“, подсећа се у Декларацији. Како ствари сада стоје, изгледа да разлога за забринутост има.
Оригинални текст Декларације можете пронаћи на следећем линку :
Превод Декларције на српски, објављен на сајту Друштва судија Србије, можете пронаћи ако кликнете овде.
*
* *
МЕДЕЛ ПОДРЖАВА СТАВОВЕ ДРУШТВА СУДИЈА СРБИЈЕ
Након што је децембра месеца 2009 године 837 судија и 150 тужилаца лишено функција које су обављали, Европско удружење судија и тужилаца за слободу и демократију -МЕДЕЛ је на свом сајту под насловом „Криза правосуђа у Србији“ објавило да подржава ставове Друштва судија Србије. На сајту МЕДЕЛ-а су објављени преводи на енглески и француски језик тих ставова и захтева Друштва судија Србије, а који су иначе добро познати домаћој јавности.
Погледајте сајт МЕДЕЛ-а :
*
* *
ВЕНЕЦИЈАНСКА КОМИСИЈА ПРЕДЛАЖЕ ЈЕДНО, А СРБИЈА РАДИ ДРУГО
О Венецијанској комисији
Европска комисија за демократију путем права, познатија као Венецијанска комисија је саветодавно тело Савета Европе. Основана је 1990 године, после пада Берлинског зида, када је земљама Централне и Источне Европе била хитно потребна помоћ око израде нових Устава, и од тада је одиграла веома важну улогу у демократизацији ових земаља. Мада препоруке Венецијанске комисије формално нису обавезујуће, обично су прихваћене од стране земаља чланица Савета Европе, којих тренутно има 57 укупно. Међу најновијим пуноправним чланицама Савета Европе налазе се : Киргистан, Чиле, Јужна Кореја, Мароко, Алжир, Израел, Тунис, Перу, Бразил и Мексико.
Венецијанску комисију чине независни експерти, који су своју еминентност стекли кроз рад у демократским институцијама или захваљујући свом допрунесу унапређењу права и политичке науке. Иако су чланови Венецијанске комисије именовани од стране чланова Венецијанске комисијем сви они наступају у своје лично име и није им дозвољено да примају или прихватају инструкције. Независни карактер Комисије и њени флексибилни методи рада сматрају се кључем њеног великог успеха у промовисању, јачању као и ширењу основних вредности владавине права, људских права и демократије. Европска унија негује исте вредности и то објашњава зашто се од земаља, које претендују да постану пуноправне чланице европске породице народа, једноставно очекује да примене у пракси препоруке Венецијанске комисије. Непоштовање мишљења ове комисије представља јак сигнал домаћој и међународној јавности, да у дотичној земљи још увек преовлађују неке друге вредности. У случају Србије, недавна реформа правосуђа, у делу који се односио на (ре)избор свих судија и тужилаца, није била у складу са ставовима Венецијанске комисије.
Проблематичан избор првог састава Високог Савета Судства
Разилажење Венецијанске комисије и домаћих актера реформе правосуђа односи се нарочито на начин избора чланова првог састава Високог Савета Судства (ВСС). Један угледни члан Друштва Судија Србије, тврди да је Венецијанској комисији предат на разматрање један текст, а да је затим усвојен други измењени текст, а са којим се Венецијанска комисија сигурно не би сложила. Измене којима се битно мења начин избора чланова првог Високог Савета Судства, извршене су у Прелазним и завршним одредбама. Друштво Судија Србије је обавестило Венецијанску комисију о накнадно извршеним изменама нацрта Закона о Високом Савету Судства.
Мишљење Венецијанске комисије о нацрту Закона о Високом Савету Судства, усвојено је на 74-ој Пленарној седници, одржаној 14-15 марта 2008 године и можете га преузети (на енглеском језику) ако кликнете на следећи линк :
Превод на српски језик нисмо пронашли.
Паралелно, на следећем линку можете преузети и текст Закона о Високом Савету Судства, који је Народна Скупштина Србије усвојила 22 децембра 2008 године. Закон је објављен у Службеном Гласнику Републике Србије, бр. 116, 2008 године. Овај закон је доступан и на сајту Народне Скупштине Србије (донети закони) :
Закон о Високом Савету Судства, Службени Гласник РС, бр.116/2008.
Критерујуми и мерила за избор судија : Озбиљна одступања од ставова Венецијанске комисије
Став Венецијанске комисије поводом Нацрта Критеријума и мерила за избор судија и Председника судова, усвојен на пленарној седници Венецијанске комисије, 12-13 јуна 2009 године, доступан је на сајту Венецијанске комисије (на енглеском и француском језику), а верзију на енглеском можете преузети са следећег линка :
Са наредног линка можете преузети Критеријуме и мерила за избор судија који су примењивани током, по некима „општег избора судија“, а по другима „(ре)избора судија“, а што ће вам омогућити да упоредите оба документа и сами утврдите у којој мери су примењени критеријуми (не)усаглашени са ставовима Венецијанске комисије. Упоређивање ће нажалост моћи да ураде само они који знају енглески (или француски) језик, обзиром да Став Венецијанске комисије о нацрту критеријумима за избор судија и председника судова није преведен на српски језик. Једини превод на српски језик, који за сада можемо да препоручимо, је онај до којег се долази уз помоћ google превода или крстарице. Бољег превода нажалост нема.
Подсећамо да је Одлуку о критеријумима и мерилима за избор судија и председника судова, донео Високи Савет Судства и да је иста објављена 3 јула 2009 године у Службеном Гласнику РС бр. 49/2009. Ову Одлуку можете пронаћи на сајту Високог Савета Судстава или је преузети са нашег сајта, ако кликнете на следећи линк:
Устав из 2006 : Правосуђе није заштићено од утицаја политичких партија
Мониторинг Комитет Парламентарне скупштине Савета Европе затражио је 16 октобра 2006 мишљење Венецијанске комисије о новом Уставу Републике Србије. Венецијанска комисија је у свом Мишљењу костатовала да многи аспекти Устава Србије из 2006 испуњавају европске стандарде, али и да „постоје неке одредбе које су још увек доста испод ових стандарда, као и друге које су нејасне или контрадикторне“.
Мишљење Венецијанске комисије о новом Уставу Србије, које је усвојено на њеној 70-ој пленарној седници, одржаној 17-18 марта 2007 године, доступно је на српском језику и можете га преузети са сајта Венецијанске комисије или са нашег сајта.
Постови
